Српско-грчка комеморативна свечаност “Сећање на савезнике из Првог светскограта”, одржана је данас на брду Метиљавица. Представници Владе Републике Србије, амбасада Грчке и Кипра и Града Пирота и Ниша, као и представници борачких удружења и организација, војске и полиције, положили су венце и одали почаст страдалим грчким и српским војницима у Великом рату.

Програм комеморативне свечаности отпочео је на Грчком војничком гробљу верским обредом, који је обавио Његово Преосвештенство Митрополит нишки г. Арсеније са локалним свештенством. Затим је уследила церемонија полагања венаца, најпре на Грчком војничком гробљу, а затим и код споменика страдалим Пироћанцима у Првом светском рату, где је такође одржано опело за срадале војнике из пиротског округа.

Код споменика палим Пироћанцима, окупљенима се обратио државни секретар у Министарству за рад, борачка и социјална питања Зоран Антић, истичући да су Срби много пута у својој историји били принуђени да освајају своју слободу, али да је Први светски рат по много чему био другачији.  

“Малобројни Срби су у овом рату остварили прве победе, 1914. године на Церу и Колубари, а затим су пробојем Солунског фронта покренули и завршетак Великог рата. У овим борбама Србија је имала и одане савезнике, међу којима је увек била и Грчка“, казао је Антић и додао да оно што је урадила Грчка и грчки народ на пријему српских војника и цивила који су се повлачили из Србије, недвосмислено показује колико је православни грчки народ поштвовао и ценио Србе.

“Ових 358 грчких војника и официра који су оставили своје кости на српској земљи, да нама и будућим поколењима причају о јунаштву, поносу, достојанству, поштењу, али и исказаној љубави и поштовању према српској браћи још су једна спона која веже српски и грчки народ и која нас опомиње да поштујемо једни друге и да се као малобројни православни народи помажемо када год је то могуће. Србија данас уздигнуте главе води нове битке и суочава се са економским изазовима, проблемима наталитета, опстанка, али пре свега у борби за очување територијалног интегритета и свог државног суверенитета. Подршка наше грчке браће из Грчке и са Кипра велика је у сваком погледу, а поготово по питању очувања нашег Косова и Метохије“, поручио је Антић и додао да Грчка и Србија више од шест векова деле исту судбину на балканском простору и везане су јаким и чврстим спонама.

Заменик шефа мисије амбасаде Грчке у Србији, Константинос Андрулакис, изразио је захвалност Влади Србије и Пироту што сваке године помаже у организацији комеморативне свечаности и подсетио на иницијативу покојне Катерине Леванди, која је сакупила кости грчких бораца и 1923. године их положила на простору који је уступила општина Пирот.

“Овај чин нас подсећа на допринос грчке војске ослобођењу овог краја и представља несумњиво још један доказ дуговечних веза пријатељства између народа Србије и Грчке. Посебну захвалност упућујем породици Сурланџис која деценијама брине о простору гробља. Надам се да ће жртва ових људи наставити да буде инспирација напорима које данас улажу државе и народи региона у циљу очувања мира и благостања“, поручио је Андрулакис.

Заменик градоначелника Пирота, Милош Цолић истакао је да је данашња комеморативна свечаност подсећање да се слобода никада не подразумева, већ да је увек изнова заслужена и да се чува сећањем на оне који су дали највише.

“Споменик на Метиљевици није само камен нити пуки запис прошлости. Он је мост који повезује два народа, српски и грчки, мост изграђен од жртве, заједничке борбе и несаломљивог пријатељства. Када читамо стихове уклесане у њега, сетимо се да је Србија постала мајка онима који су овде оставили животе, а да је ловорова грана побратимила наша два народа заувек. Србија увек памти, памти ко је био уз њу у најтежим данима, али памти и данас када се суочава са многим изазовима. Управо то сећање на пријатељство и подршку какву је пружила Грчка, за нас је обавеза да градимо и чувамо заједништво које превазилази границе и време”, рекао је Цолић.

На једином Грчком војничком гробљу у Србији, на брду Метиљавици, сахрањени су посмртни остаци 358 грчких војника, Треће грчке дивизије из Патре. Одмах поред, налази се Српско војничко гробље и споменик за 7.610 јунака из Пирота који су погинули у ратовима од 1912. до 1918. године.

Извор: Пиротске вести