Пирот, Крагујевац, Велико Градиште, Рашка и Врњачка Бања су прве локалне самоуправе које кроз пројекат “Ка паметним, зеленим и одрживим градовима у Србији” улазе у програм развоја паметних градова и добијају нову инфраструктуру која ће омогућити значајне уштеде, ефикасније управљање ресурсима и веће задовољство грађана, најављено је на конференцији поводом лансирања пројекта.
 
Пројекат је финансиран кроз програм девелоППП, који спроводи ГИЗ, уз подршку НАЛЕД-а, а у сарадњи са локалним самоуправама и приватним партнерима – компанијама Интрацом Телецом и Телегроуп.

Како је саопштено данас, план је да до јуна Рашка добије систем за паметно управљање зеленим површинама, у Пироту ће заживети паметни паркинг, Крагујевац и Врњачка Бања граде паметну водоводну мрежу, док ће у Великом Градишту грађани добити нову паметну станицу за соларно пуњење електричних возила.

Градоначелник Пирота Владан Васић нагласио је да паметан град не значи само скуп апликација, већ паметно управљање и рационално коришћење ресурса у јавној управи, привреди и заштити животне средине.

“Ово што данас представљамо је тек почетак. Наш циљ је да ова решења проширимо на читав град и да Пирот постане пример како локална самоуправа може да користи технологију у служби грађана”, нагласио је Васић.

“Задовољство нам је што управо у овој јубиларној години када обележавамо 25+ година немачко-српске међународне сарадње можемо да подржимо решења која помажу градовима да постану паметнији и одрживији. Кроз решења која ГИЗ са својим партнерима спроводи – од паметне мобилности и управљања зеленим површинама до интелигентних система за пијаћу воду – грађани ће имати чистију животну средину, уштедети време и новац и осетити конкретно побољшање квалитета живота”, изјавила је директорка ГИЗ-а у Србији Сабине Олтхоф.

Додатно, све општине добиће развијене концепте паметног града прилагођеног потребама локалне заједнице, на основу мапирања кључних сектора где би имплементација паметних технологија донела највећу корист.

“Наше истраживање је показало да половина општина у Србији спроводи или је имала у прошлости неки пилот пројекат са елементима развоја паметних градова, док још 65% наводи да планира такве активности. Као кључне области за увођење иновација локалне самоуправе виде инфраструктуру, комуналне услуге и заштиту животне средине, али препреке попут недостатка финансијских средстава, неразвијене инфраструктуре и ограничених стручних капацитета и даље успоравају њихов напредак”, навео је директор Одељења за конкурентност и инвестиције у НАЛЕД-у Душан Васиљевић.

Извор: Пиротске вести