У ноћи између 12. и 13. марта 1943. године бугарски фашистички окупатор на силу и најбруталнији начин извео је из кућа и ухапсио 178 Јевреја Пироћанаца, и транспортовао у логор смрти, одакле се нико није вратио. Град Пирот негује сећање на велики прогрон својих суграђана Јевреја, и сваке године на пригодан начин обележава тај дан. Представници Управе града, Пиротског управног округа, Јеврејске општине Ниш, Градског одбора СУБНОР-а, Друштва за неговање ослободилачких ратова до 1920. године, Центра Министарства одбране Републике Србије Пирот, Полицијске управе Пирот и појединих политичких странака у граду минутом ћутања и полагањем цвећа одали су почаст невиним жртвама.

У име Управе града Пирота присутне је поздравио земеник градоначелника, Милош Цолић, указавши, поред осталог, на значај сећања на жртве једне искривљене идеологије и неговања култа различитости између држава и народа.

“Једино на тај начин можемо да створимо имунитет против искривљених идеологија, идеолошких инжењеринга који су одвели Европу и пола света у Други светски рат, а којих нажалост и даље има. У име Управе града сматрам да треба сваке године да обележавамо овај дан како би подсећали да се овакве ствари не би дешавале. У своје лично име изражавам задовољство што цео свој живот живим у Јеврејској улици и са поносом саопштавам своју адресу, и надам се да ће и моја деца и деца осталих грађана из ове Улице то чинити. Опет ћу рећи, једини начин да се не понављају овакви злочини јесте да их стално помињемо и не заборављамо”.

Јавни час из историје одржао је историчар, професор пиротске Гимназије, Давор Лазаревић. Он је подсетио на окупацију фашистичке Бугарске и каже да је овај догађај нешто посебно, назива се именом холокауст и обележио је историју Европе од 1935. до 1945. године.

“Ово слободно можемо назвати пиротском кристалном ноћи. То је тренутак када је бугарска окупациона власт, подређена нацистичким идеологијама и нацистичкој замисли о коначном решењу јеврејског питања, донела одлуку о депортацији и изручивању стравичној машинерији нацистичког пакла 158 пиротских Јевреја и двадесетак Јевреја који су живели овде, а досељени су из Софије. По угледу на нацисте, прогон Јевреја у Пироту почео је много пре 12. марта. Почео је још 1941. године доношењем првих дискриминишућих закона о заштити државе у Бугарској који су подразумевали одузимање основних грађанских права јеврејској популацији, а 1942. године почиње њихов прогон тако што су етикетирани и принуђени да носе жуте траке. Кулминација свега тога десила се те кобне ноћи када су похапшени и одведени у Соколану пиротске Гимназије, где су провели недељу дана, а онда су 19. марта депортовани најпре до Софије, затим бугарске луке Лом на Дунаву, бродом до Беча и последње станице злогласног логора Треблинка, одакле се нико жив није вратио”.

Те трагичне ноћи 1943. спашено је само неколико јеврејске деце захваљујући пожртвованим Пироћанцима који су их скривали и помогли да преживе. Сећање на пиротске Јевреје је остало као један колективни печат у свести Пироћанаца, јер је у питању заједница која је вековима била присутна у Пироту, градила, суделовала у свим сегментима друштва и оставила из себе богато културно, историјско и свако друго наслеђе, тако да је дужност да се култура сећања негује и преноси млађима, додао је Лазаревић.

Председница Јеврејске општине Ниш, Јасна Ћирић, у име Савеза јеврејских општина Србије и своје општине захвалила је граду Пироту који једини, јужно и источно од Београда, негује сећање на своје суграђане Јевреје, и да ће доживотно бити захвална граду Пироту на томе. 

Извор: Пиротске вести