Сертификована општина са повољним пословним окружењем

Магазин Наше место објавио је велики интервју са градоначелником Пирота мр Владаном Васићем под насловом “Да сви градови буду као Пирот”. Почетком ове године и сами Пироћанци били су изненадјени када је Републички завод за статистику објавио податак да је њихов град други по просеку зарада у Србији када се погледа новембар месец прошле године. То практично значи да се више средстава слило и у касу локалне самоуправе. Са друге стране 2002 године тадашњи премијер Зоран Ђинђић упоредио је Пирот са проклетом авлијом због недостатка иницијативе и инвестиција у овом крају. Шта се то догодило у претходних седамнаест година да се ситуација тако драстично промени?


Владан Васић на чело локалне самоуправе ступио је 2003 године и на том месту остао до данас.
– Очигледно је да се ситуација драстично променила у ових петнаестак година. Ипак, морам да кажем да је на овај податак значајно утицала и чињеница да је велика компанија, какав је Мицхелин, уплатила годишње бонусе радницима који раде у Тигар тyерсу. Слична ситуација је била и са радницима који раде на изградњи трасе Коридора 10, који пролази поред Пирота. Мене много више радује чињеница да је Пирот током целе 2018 године био у врху када је у питању просек зарада. То је сигурнији показатељ да је овде дошло до позитивних помака – каже Васић.

Тигар тyерс је свакако најзначајнији стуб економије у Пироту. Као део Мицхелин групе већ неколико година заредом спада у водеће извознике у Србији. Једна од водећих светских компанија када је у питању производња пнеуматика још једном је потврдила да има озбиљне планове у Пироту када је најавила да ће током ове године почети и са производњом гума које ће се производити под њиховим брендом.
Са друге стране бројни инвестититори одлучили су да своју производњу под окриљем Слободне зоне Пирот, која је постала препознатљива не само на домаћем, већ и на светском тржишту за шта је добила и бројна признања. Прошле године угледни магазин Финанциал тимес прогласио ју је за најбољу у Европи и трећу у свету. Тренутно у Слободној зони послује 18 производних фирми из читавог света.  Оне се баве разним видовима производње од дрвнопрерађивачке до текстилне.

Главни проблем за Пироћанце тренутно је ситуација у неприватизованом делу Тигра ад.
– Надамо се да ће држава урадити све како би се ситуација и у овој компанији потпуно стабилизовала. Са наше стране ми ћемо учинити све како би помогли. То је и наш интерес јер тамо ради 1200 наших суграђана – каже први човек пиротске локалне самоуправе.

Ипак, оно што издваја Пирот у односу на друге градове су бројни пројекти који се реализују и са домаћим и са страним партнерима. Према подацима стручних служби градске скупштине у претходних десетак година се из разних пројеката у Пирот слило преко 3 милиона евра. Најсвежији пример за то је реконструкција средњевековне тврдјаве која је коштала 700 000 евра. Највећи број ових пројеката ради се у сарадњи са партнерским оптинама у Бугарској, чији представници често истичу да им је Пирот најпоузданији партнер у Србији.
– Да би се овакви пројекти реализовали неопходно је имати стабилан буџет. Ми никада са тим нисмо имали проблеме. У ових 15 година посебну пажњу посвећујемо креирању будзета. Немамо планираних дефицита, и увек је ту и мали суфицит, када су у питању планирана средства. То је важно пошто је неопходно да увек имате 15 процената за учешће у оваквим пројектима. Овај проценат иде и до 30, када су узму у обзир сређивање земљишта, припрема обавезне документација и надзора и сличне ствари које су неопходно да би све функционисало на највишем нивоу – каже Васић.


Поред средњевековне тврдјаве у Пироту је из пројеката прекограничне сарадње средјен и Омладински стадион, који је такође један од заштитних знакова града. Затим реконструкцијом сале у Дому културе добивен је један од најмодернијих биоскопа у Србији, а средјени су и бројни мањи терени у граду и реконструисане поједине школе.

Поред пројеката прекограничне сарадње Пирот активно сарадјује и са Владом Републике Србије. У партнерским односима заједно је изграђен нови мост који повезује два дела града и изграђен је и нови затворени базен. На бројни пројектима траже се сарадници и у Европској унији. Тако је Пирот добио нову затворену халу и најмодернију санитарну депонију која има окружни карактер, а интересовање да користе њене услуге показали су и други градови у Србији.
Туризам полако постаје једна од најпрофитабилнијих привредних грана у свету. И Пироћанци се труде да прате савремене трендове, па тако за ту намену издвајају значајна средства. Територија коју покрива град Пирот у значајној мери се наслања на Стару планину, која потенцијалним туристима нуди бројне интересантне локације. Управо за ту намену купљена је од војске Србије и стара караула у селу Дојкинци које се налази у самом срцу ове планине. Средствима  прекограничне сарадње она је преуређена у модеран планинарски дом који нуди све погодности туристима. Сви смештајни капацитети су максимално искориштени, а поједини  туристи се одлучују да посете и категорисана сеоска домаћинства које такође нуде своје услуге.
– Свесни смо важности туризма у савременом свету и управо због тога улажемо и значајна средства како би нашим гостима понудили атрактиван садржај. На самој Старој планини наша Туристичка организација урадила је постављање путоказа, сређујемо путеве, јер је имфраструктура јако значајна. Пре другог светског рата Пирот је називан малим Јерусалимом, због великог броја цркава и манастира. Ми сваке године за њихову реконструкцију из будзета издвајамо 7 до 9 милиона динара, како би оне добиле стари сјај. Ипак, свесни смо да је највећи туристички догадјај током године Сајам пиротске пеглане кобасице. У време његовог одржавања сви смештајни капацитети у граду су попуњени. Сајам заједнички организују Туристичка организација и Удружење производјача пеглане кобасице. Овај производ је у протеклих десетак година израстао у својеврстан бренд и стао раме уз раме са нашим ћилимом и качкаваљом – поручује Васић.



Када је култура у Питању, она се у Пироту ослања, пре свега на Дом културе, Народно позориште, Музеј Понишавља и галерију Чедомир Крстић. Посебан куриозитет представља Медјународни фолклорни фестивал који се сваке године организује у августу. У претходних 14 година домаћа публика могла је да види наступе ансамбала из Кине, Аргентине, Венецуеле, Мексика, Португала и многих других земаља, што привлачи велику пажњуу Пироћанаца. Љубитељи писане речи већ двадесет година сваког фебруара уживају у Сајму књига. Ова манифестација почела је скромно у тадашњем хотелу Пирот, да би током година расла и сада добила стални дом у Спортској дворани Кеј. Најзначајнија имена домаће књижевне сцене од Матије Бећковића, Љубивоја Ршумовића, преко Горана Петровића и Владимира Пиштала па све до Владимира Кецмановића и Дејана Стојиљковића представила су се овдашњој публици. Управо је и Стоиљковић заједно са Гораном Гоцићем и члан жирија на конкурсу за кратку причу коју сваке године организује Дом културе, а на који сваке године стиже велики број радова. Пирот може да се похвали и дугогодишњом позоришном традицијом. Народно позориште је освајало бројне награде  на разним фестивалима од који је у најсвежем сећању наступ са представом Мали Геза на фестивалу Јоаким Вујић, где је ова представа освојила све најважније награде. Пирот је препознатљив и по Музеју Понишавља, који је заправо кућа из друге половине деветнаестог века. Гледаоцима широм Србије овај амбијент је познат јер су тамо снимани филмови Зона Замфирова и Ивкова слава.
У наредном периду Пирот се припрема и за један велики спортски догађај. Током 2020 године биће домаћин Школске олимпијаде у Србији. Управо због тога већ се интензивно кренуло са сређивањем спортске инфраструктуре, како би гости имали све услове за одржавање овог великог такмичења. Колико Пироћанци воле и поштују спорт говори и чињеница да је један од највећих кошаркашких тренера на свету Светислав Пешић проглашен за промотера града, као својеврсни амбасадор. Сам Пешић никада није крио љубав према свом граду у коме проводи сваки слободан тренутак. То и не чуди јер је први велики успех са омладинском светском првенству у Бормију, са генерацијом Дивца, Кукоца, Радје и Дјордјевица, дозивео тако сто је припреме спровео у Пироту, о чему сведочи и филм 250 степеника.

Извор: Пиротске вести

 

План детаљне регулације „Пословна инфраструктура - део логистичког центра“ - Пирот

Joomla templates by Joomlashine