Градови и општине у Србији исплатили су за шест година најмање 25 милиона евра на име одштета због уједа напуштених паса, а 77.500 грађана били су жртве напада. Иако расте број изграђених прихватилишта, као и ухваћених „луталица“, контрола њихове популације није дала очекиване резултате због чега су потребне нове мере на националном и локалном нивоу.

На округлом столу који су у Палати Србија организовали НАЛЕД и ОРЦА, у сарадњи с Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарством државне управе и локалне самоуправе оцењено је да је потребна израда националне стратегије контроле популације паса, као и локалних програма контроле јер такав документ нема чак 78,8% градова и општина.

– Уједи паса су последица нефункционисања система и упркос томе што су прописи у највећој мери усклађени са регулативом ЕУ, локалне самоуправе, поготово мале немају капацитете и средстава за примену. Због тога ћемо радити на унапређењу закона, креирању нових процедура за решавање питања напуштених паса и формирању азила. Интензивно ћемо промовисати одговорно власништво и удомљавање животиња, као и стерилизацију – изјавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

Члан Управног одбора НАЛЕД-а Владан Васић истакао је да локалне самоуправе имају проблем и са грађанима који лажирају уједе како би наплатили одштету која се у просеку креће од 25.000 до 100.000 динара. Он је нагласио да је неопходно формирање регистра одштетних захтева на нивоу целе земље како би се укрштањем података из свих градова и општина утврдило кога пси „редовно“ уједају. Такође, неопходно је да се уједначи пракса лекара и медицинска документација којом се потврђује повреда јер се неретко дешава да лекари потврде да је реч о уједу пса иако за то нема доказа.

Директор Организације за поштовање и бригу о животињама (ОРЦА) Елвир Буразеровић истакао је да бројка од 25 милиона евра исплаћених за одштете показује колико је важно да се покрене дијалог с ресорним институцијама, локалним самоуправама и судским органима о решавању питања напуштених паса. Он је додао да је веома битно то што се препознаје да је овај економски проблем општина и градова само последица ширег проблема неадекватне контроле популације напуштених животиња.   

Према подацима ОРЦА и НАЛЕД-а, број повреда од уједа паса у периоду 2010-2015. повећан је чак 50%, са 9.867 на 15.024 годишње – овим темпом број повреда од уједа би могао да достигне и 20.000. У истом периоду, број ухваћених паса порастао је 75%, а место у прихватилишту нашло је готово 172.000 животиња (број азила на локалу повећан је са 16 за 59). Међутим, чак 96% општина и градова истиче да им је потребна помоћ како би решиле проблем.

Поред израде националне стратегије и регистра одштетних захтева, међу мерама које су предложене јесте и увођење новог кривичног дела „напуштање животиња“ и уједначење судске праксе за накнаду штете, унапређење рада Централног регистра паса, као и јачање капацитета Управе за ветерину.

Када је реч о локалном нивоу власти, осим израде локалних програма контроле популације попут ОРЦА програма „По мери човека и пса“, препоручује се да општине израде правилник о раду комисије приликом одлучивања о одштетним захтевима према моделу који је на основу најбољих пракси у Србији припремио НАЛЕД, као и проналажење решења кроз вансудско поравнање. Такође, неопходан је ефикаснији рад комуналних служби зоохигијене и веће ангажовање на едукацији и информисању власника паса о правима и обавезама односно правилној бризи, стерилизацији и чиповању.

Извор: ПлусОнлине