Жене окупљене у удружењу “Темштанке”, на чијем је челу Благојка Лилић, покренуле су, несвакидашњи  пројекат бриге о старима: двапут недељно, спремају храну, тачније кувана јела и  својим најстаријим мештанима носе на кућни праг!
Осим што их снабдевају бесплатном храном,  поспреме собу, попричају са њима  једноставно им се нађу при руци, што је старим Темштанима и најпотребније.

- Реч је о људима који нису напуштени или заборављени, али су сами јер су њихови потомци у неком другом граду, где раде и зарађују за жуивот. Обилазе их, али то није довољно, па им је помоћ једноставно потребна. Спремамо им кувана јела, уз која иду супице, али и колачи. Водимо рачуна о томе да ли је неки празник, па сходно томе прилагођавамо и кухињу, односно јела. Кад је посно, кувамо посна јела и обрнуто. Уз сваку порцију добију и колаче. Ево током Младенаца добили су и младенчиће и верујем да су задовољни-прича за Пиротске вести Благојка Лилић.

Кухиња поменутог уидружења налази се у згради Дома културе. предузимљиве темштанке су је саме опремиле, али кад устреба обрате се и локалној власти.

- Учествовале смо на многим фестивалима хране, освајала признања, али једноставно сматрамо да  морамо и на овај начин да покажемо да постојимо. да није локалне власти од овог приојекта не би било ништа-кажу у овом удружењу.

Намирнице за припрему хране набављају у селу или је обезбеђују из властитих домаћинстава. Тренутно имају двадесетак корисника, баве се још и кетерингом, организују исхрану за екскурзије које се запуте пут Топлог дола,  или Старе планине.

– Од нас девет само три су у радном односу. Остале сме бавимо углавном пословима на селу и домаћинствима, па је ово прилика да понешто и привредимо-причају ове жене, мајстори стариопланинске кухиње, коју су оцењивали најпознатији сропски кулинари. Међу корисницима је времешни  брачни пар Никосава и Станимир Петровић. Обоје су болесни па им је  кувана храна права благодет.

– Деда се креће уз помоћ два штапа, ја имам проблема са срцем и притиском. Пара имамо, али бадава кад не можемо ништа да спремимо. Ове жене, да их Бог поживи, спремају као за славу, као за своју душу. Све што донесу, ја и деда поједемо у сласт и једва чекамо кад ће опет да дођу-каже Никосава. Готово исту причу повнавља и Видосава Мијић која живи усред села, али је сама.

Кад дођу попричамо, питају ме како живим. Да није њих, уста би ми се укиселила јер сам сама. Храна им је веома укусна. Подсете ме да узмем и лекове, кад заборавим-оцењује бака Видосава.

Осим Благојке у удружењу су још и Душица Ђорђевић, Драгица Павловић, Љубинка Поповић, Снежана Панчић, Иванка Поповић, Наташа Голубовић,Тања Голубовић и Весна Поповић.

Извор: Пиротске вести